“Vlasnik moje firme je dosta čudan čovjek, ima dredove, tetovaže, i vrlo je strog, ali pravedan. Svi su tu plaćeni i sve, ali ko ispada iz sistema, zlo mu se piše, a pribojavamo ga se svi.
Bila sam prva koja je ostala u drugom stanju, i tražila da me primi, da mu saopštim, pa očekujući i otkaz, s obzirom da im je to praksa svima.
Sjela sam sa nelagodom, ispričala sve i čekam. Tri sekunde, kao tri godine, a onda je ustao, došao oko stola, izljubio me, uz reči: “Čestitam, i želim da sve prođe u najboljem redu.
Možeš raditi do kad ti misliš da treba, i kad dijete poraste sama procijeni kad je vrijeme da se vratiš na posao. Nema nikakvih umanjenja na tvoju štetu, to ja riješavam sa državom.”
Sve sam znala da prepričam mužu, osim kako sam pogodila izlaz iz kancelarije…
BONUS:
Šeta Mujo močvarom i spazi žabu.
Kaže joj Mujo:
-“Ispuni mi 3 želje i ja ću da te pustim.”.
A kaže mu žaba:
-” Nisam ti ja zlatna ribica, ja sam ti sretna žabica i ja ću da ti ispunim 1 želju ako me pustiš.”
Kaže Mujo:
– “Neka bude mir u Bosni.”
A kaže mu žabica:
– “Daj mi prvo kartu pa ću da se nekako snađem.” I pogleda žabica kartu i kaže Muji:
-“Ovo je preteško! Daj mi neku drugu želju da ti ispunim!”
I da joj Mujo sliku Fate i kaže da ju uljepša. A kaže mu žabica:
-” Ma daj ti meni Mujo onu kartu Bosne!”
