Muž me je skroz zapostavio u poslednje vreme, a mislim da odlično izgledam. Osjećam se jako usamljeno jer mi je potrebno malo pažnje. Jednog dana dok je bio na poslu, na vratima mi je zazvonio naš dobri i lepi komšija. Pitala sam ” komšija otkud ti?” On je rekao da želi nešto da mi kaže. Pozvala sam ga da udje unutra i napravila mu kafu, ali ono što mi je rekao ostavilo me je bez teksta!
Muž me nije dotakao već nekoliko dana, a ja nisam mogla da shvatim zašto. Iako se trudim da izgledam što bolje, da se sredim, da budem ženstvena, osećala sam se potpuno zapostavljeno. Moje samopouzdanje je počelo da slabi, a usamljenost je postajala sve teža. Dugo nisam doživela da mi muž posveti pažnju, bilo je kao da je među nama nastao tihi zid koji se samo širio. Moje misli bile su haotične, osećala sam da mi treba neko ko će me primetiti, neko ko će mi pokazati da sam još uvek poželjna i voljena.
Tog dana, dok je muž bio na poslu, iznenada je zazvonilo na vratima. Otvorila sam, i ispred mene stajao naš komšija, Marko. Njegovo ime mi je bilo poznato, ali uvek smo imali samo prijateljski odnos. Bio je ljubazan, uvek nasmejan, i znao je da se ponaša pažljivo. Marko je bio simpatičan i izuzetno privlačan, a danas je delovao… drugačije. Kao da je imao nešto važno da kaže.
„Komšija, otkud ti?“ upitala sam, iznenađena njegovim dolaskom.
„Nikola, želim nešto da ti kažem“, odgovorio je, njegov glas bio je ozbiljan, ali i blago stidljiv. Bio je to ton koji nisam često čula.
Pozvala sam ga da uđe, a dok je ulazio, nisam mogla da ne primetim kako je nešto drugačije u njegovom ponašanju. Delovao je kao da je došao sa namerom, kao da je razmišljao o nečemu važnom pre nego što je stao na vrata mog stana.
„Hoćeš li kafu?“ pitala sam, pokušavajući da napravim atmosferu koja će biti opuštena. Marko je klimnuo glavom, pa sam otišla u kuhinju da pripremim kafu.
Dok sam nosila šolje do stola, Marko je sedeo, ali nije delovao kao da je opušten. Njegov pogled bio je usmeren prema meni, ali nije se povlačio. Na trenutak, osetila sam neku napetost u vazduhu, kao da je nešto između nas bilo neizgovoreno. Srce mi je počelo brže kucati.
Kada sam sela, rekao je tiho: „Nikolina, moram da ti kažem nešto… Već neko vreme želim da to kažem, ali nisam znao kako.“ Njegove reči bile su oprezne, ali u njima se osećala iskrenost.
Pogledala sam ga sa zadrškom. Nisam bila sigurna šta će reći, ali osećala sam da je ovo trenutak u kojem ništa neće biti isto. „Šta je to, Marko?“
On je duboko uzdahnuo pre nego što je nastavio: „Znam da ovo možda nije odgovarajuće, ali… ti si neverovatna žena. Zaslužuješ mnogo više pažnje nego što trenutno imaš. Nikada nisam voleo da gledam kako te zapostavlja tvoj muž, kako se osećaš nesrećno. Želim da znaš da… da nisam ravnodušan prema tebi.“
Njegove reči su bile poput groma, iako su bile izrečene tiho i pažljivo. Zastala sam, srce mi je počelo da kuca jače, a misli su mi bile pomešane. Da li je moguće da me zaista vidi tako, da je primetio bol koji nisam želela da pokazujem? Moje misli bile su u haosu, ali nije bilo prostora za povlačenje. Osećala sam kako je napetost u sobi porasla, a Marko je, kao da je čekao moj odgovor, uporno gledao u moje oči.
„Marko, ja… ne znam šta da kažem“, rekla sam tiho, pokušavajući da obuzdam emocije. Osećala sam se zbunjeno, ali istovremeno i flertovano, kao da je sve ono što sam želela da čujem od mog muža sada dolazilo od njega.
Marko je prišao stolu, ali nije pomerio bliže. Osećala sam njegovu blizinu, ali nešto me je zadržavalo. Znam da se nisam kretala prema njemu iz straha, već iz svesti da ništa od ovoga nije jednostavno. Nisam želela da se povučem, ali nisam bila sigurna ni u svoje misli.
„Nikolina… mislim da bi trebalo da razmisliš o tome. Zaslužuješ više od ovoga, da znaš. Možda je vreme da se promene stvari u tvom životu“, rekao je smireno, ali u njegovom glasu bila je neka vrsta izazova.
Sjedila sam tamo, gledajući ga, i shvatila da se nalazim u trenutku koji ću verovatno pamtiti do kraja života. Iako je njegova iskrenost bila nešto što nisam očekivala, bilo je jasno da je i moj odgovor bio važan. Da li sam spremna da se suočim sa sopstvenim osećanjima prema njemu? Da li bi ova situacija mogla da promeni moju perspektivu prema svom braku?
Pogledala sam Marka još jednom, tišina između nas bila je gotovo opipljiva. Srce mi je bilo u grlu, a misli u vrtlogu. Da li sam spremna da napravim izbor koji može promeniti sve?
