“Trebao sam bit kum tada najboljem prijatelju, vjenčanje par dana pred svadbu otkazano.
Pitam ga zašto, a on odgovara: “Nebitno je”. Par godina kasnije, našao novu, ponovo svadba i mene pita da mu budem kum. Rekao sam da ne mogu, na njegovo pitanje zašto rekao sam isto što i on meni tada: “Nebitno je”.
Kad trebam dat pare za prsten dobar sam, kad trebam slušat vaše svađe i savjetovat te dobar sam, a kad trebam znat razlog što nisam kum nebitno je.
E pa meni nije, kum nije dugme. Kum dijeli i radost i sreću, a kamoli uz to i najbolji prijatelj.”